Appeal to shame (eng)
Pozivanje na sramotu je logička greška koja nastaje kada se argument sagovornika odbija jer on iz bilo kog razloga navodno nije dovoljno komepetentan da govori o datoj temi. Najčešće se javlja u obliku pitanja “Ko si ti da o tome govoriš?” ili nešto slično.
Pozivanje na sramotu je logička greška zbog toga što se uopšte ne obraća pažnja na sam argument i ne analizira se validnost argumenta samog po sebi već se fokus prebacuje na navodne nedostatke osobe koja taj argument iznosi.
Logička greška pozivanje na sramotu često se koristi kao sinonim za logičku grešku pozivanje na autoritet. Međutim, iako su ove dve logičke greške povezane one ipak nemaju isto značenje.
Razlika između grešaka pozivanje na sramotu i pozivanje na autoritet je u tome što se u prvoj direktno napada sagovornik zbog toga što, navodno, nije adekvatan autoritet u oblasti o kojoj raspravlja, dok se u drugoj isključivo oslanja na navodni ili stvarni autoritet neke ličnosti koja podržava određeni argument.
Sličnost između ovih grešaka je u tome što se prilikom pozivanja na autoritet navođenje određenog autoriteta može koristiti kao razlog da se sagovornik postidi zbog toga što se jednom takvom autoritetu uopšte suprotstavlja. Tada se ove dve greške preklapaju i zbog toga ih je ponekad teško razlikovati.
– odlomak iz knjige “50 logičkih grešaka za koje treba da znate”
Conjunction fallacy (eng)
Zabluda konjukcije je formalna logička greška koja nastaje kada se pretpostavi da su specifični uslovi verovatniji od jednog generalnog uslova.
Najčešće korišćen primer za ovu logičku grešku potiče od Amosa Tverskija i Danijela Kanemana:
Tijana ima 31 godinu, neudata je, nije u vezi, nema dlake na jeziku i veoma je pametna. Studirala je filozofiju. Kao student, veaoma je bila zainteresovana za pitanje diskriminacije i socijalne pravde, a aktivno učestvovala je i u anti-nuklearnim demonstracijama.
Šta je verovatnije:
1. Tijana je blagajnik u banci
2. Tijana je blagajnik u banci i aktivna je u feminističkom pokretu
Većina ljudi će izabrati opciju 2. Međutim, to je potpuno nelogično. Bez obzira na uslove, verovatnoća da je jedan uslov ispunjen može biti samo veća ili u najgorem slučaju jednaka verovatnoći da je ispunjen taj isti uslov plus još jedan dodatni.
Drugim rečima, ovo je realno gledano trik pitanje jer da bi opcija 2 bila tačna neophodno je da bude tačna i opcija 1, uvek. Dok obrnuto ne važi.
Pathetic fallacy (eng)
Pozivanje na antropomorfizam je logička greška koja nastaje kada se mrtvi predmeti tretiraju kao da imaju ljudska osećanja, misli ili interesovanja.
Ova logička greška se još naziva i patetična ili sentimentalna zabluda. Reč “patetično” u ovom slučaju je vezana za reč “patos” ili “empatija” (sposobnost osećanja), i nije pogrdna.
Primer:
Prema legendi, kada je Kserks je prelazio Dardanele usred prvog grčko-persijskog rata, on je izgradio dva mosta koja su brzo uništena. Osećajući se lično uvređenim, on je pustio da ga paranoja dovede do verovanja da more svesno deluje protiv njega kao da mu je neprijatelj.
Herodot navodi da je Kserks rekao: “Ti slani i gorki potočiću, tvoj gospodar te kažnjava zbog povrede, on koji tebe nikada nije povredio. Kserks će te preći, sa ili bez tvoje dozvole“.
Kasnije bacio lance u more, dao mu tri stotine udaraca bičem i “žigosao ga usijanim gvožđem“.
False equivalence (eng)
Lažna jednakost je logička greška koja nastaje kada se tvrdi da postoji jednakost koja u suštini ne postoji. Najčešće se tvrdnja da postoji jednakost bazira na nekim atributima koji se zaista poklapaju, ali koji nisu dovoljni da bi se izvukao zaključak o potpunoj jednakosti.
Primer:
Nema razlike između mačke i psa jer su i mačke i psi mekani, umiljati kućni ljubimci.