Inverzna zabluda

Denying the antecedent (eng)

Inverzna zabluda je logička greška koja nastaje kada se izvede zaključak da je inverzija osnovne postavke obavezno tačna.

Generalni oblik ove greške je:

Premisa 1: Ako P, onda Q.
Premisa 2: Nije P.
Zaključak: Dakle, nije Q.

Argument u ovakvom obliku je pogrešan, zato što zaključak može biti neistinit čak i ako su obe premise istinite. U prvoj premisi nigde nije naznačeno da je P ujedno i jedini neophodan uslov za Q. Drugi faktori mogu dovesti do Q (čak i kada je P neistinito).

Drugim rečima, ako P obavezno implicira Q, kao što prva premisa kaže, onda jedino što možemo da zaključimo je da ne-Q implicira ne-P. (ne-P i ne-Q označavaju suprotne izjave od P i Q)

Ovo se zove logički kontrapozitiv:

Ali nikako ne možemo da zaključimo i da ne-P obavezno implicira ne-Q.

Primeri:

Premisa 1: Ako je Rene Dekart razmišljao, onda je Rene Dekart postojao.
Premisa 2: Jednom se dogodilo da Rene Dekart nije razmišljao.
Zaključak: Dakle, Rene Dekart tada nije postojao.

Nerazmišljanje Dekarta nigde nije postavljeno kao uslov za njegovo nepostojanje. Drugim rečima, veza između razmišljanja i postojanja ide samo u jednom pravcu. Razmišljanje znači postojanje ali nerazmišljanje ne znači nepostojanje.

Sa druge strane, možemo sa sigurnošću da zaključimo da ako Rene Dekart ne postoji (ne-Q) onda je sigurno tačno da Rene Dekart ne razmišlja (ne-P). Ovo je kontrapozitiv prve premise i mora biti istinit ako je prva premisa istinita.

Premisa 1: Ako je Elizabeta II američka državljanka, onda je Elizabeta II ljudsko biće.
Premisa 2: Elizabeta II nije američka državljanka.
Zaključak: Dakle, Elizabeta II nije ljudsko biće.

Ovaj argument je više nego očigledno pogrešan. Ali je ipak odličan primer logičke greške inverzna zabluda.

Argumenti u ovom obliku ipak mogu izgledati površno uverljivo i zato je neophodno da ovu grešku dobro poznajemo.