Uzajamno isključive premise

Fallacy of exclusive premises (eng) (izvor: wikipedia)

Greška uzajamno isključive premise je poznata i pod imenom Greška odričnih premisa (eng: Fallacy of Two Negative Premises).

Uzajamno isključive premise je logička greška koja nastaje kada su obe premise odrične, jer se iz takvih premisa ne može izvući validan zaključak. Neophodno je da barem jedna od premisa bude potvrdna.

Oblik:

Premisa 1: Nijedan A nije B.
Premisa 2: Neki B nisu C.
Zaključak: Dakle, neki C nisu A.

Iz datih premisa se ne može zaključiti da neki C obavezno nisu A, možda su svi C ujedno i A.

Primer 1:

Premisa 1: Nijedna životinja nije insekt.
Premisa 2: Neki insekti nisu psi.
Zaključak: Dakle, neki psi nisu životinje.

Iz ovog primera se jasno vidi da negde postoji problem, pošto znamo da su svi psi životinje. Problem je upravo u odričnim premisama.

Ne smemo zaboraviti da zaključak pogrešnog argumenta, logičke greške, može biti istinit, ali je sam argument i dalje pogrešan ako zaključak nikako logički ne sledi iz datih premisa.

Primer 2:

Premisa 1: Nijedan nilski konj nije profesionalni bokser.
Premisa 2: Neki profesionalni bokseri nisu katolici.
Zaključak: Dakle, neki katolici nisu nilski konji.

Ovde vidimo da je zaključak istinit jer zaista ima katolika koji nisu nilski konji, ali je sam argument i dalje pogrešan jer se takav zaključak ne može izvesti iz zadatih premisa.

Primer 3:

Premisa 1: Nijedan Sicilijanac nije Japanac.
Premisa 2: Nijedan Japanac nije Italijan.
Zaključak: Dakle, nijedan Sicilijanac nije Italijan.

Iako zaključak izgleda validno, znamo da nije jer su skoro svi Sicilijanci ujedno i Italijani.

Uzajamno isključive premise je greška zbog toga što svaki argument mora da sadrži barem jednu potvrdnu premisu, u protivnom nemamo nikakve informacije iz kojih bismo mogli da izvučemo validan zaključak. Odrične premise govore samo o tome šta nešto nije, a da bismo imali mogućnost da izvučemo bilo kakav validan zaključak neophodno je da imamo barem jednu informaciju o tome šta nešto jeste.